Taši, taši, tanana
Deci je prirodno da budu u pokretu, da se kreću, oni ne uče glavom, već celim svojim bićem. Rad prstima je posebno važan za razvoj kognitivnih veština. Podsticanje nervnih završetaka u jagodicama prstiju povećava broj sinapsi u mozgu. Pucketanje prstima, tapšanje, igre prstima i rukama su sve aktivnosti koje doprinose razvoju intelektualnih sposobnosti deteta. Razvoj fine motorike kroz igru, ritam i pesmu je jako dobra i zdrava priprema za pisanje.
Evo nekoliko igara prstima u kojima vaša deca mogu da uživaju:
Mače
Dide, dade, dide – da (1)
Skače mala mačkica (2)
Hajde maco sada stoj (3)
Tu je mali nosić/prstić moj. (4)
1 – Kažiprst i srednji prst imitirajući noge, hodaju od lakta ka šaci ili od ramena ka nosu.
2 – Oba prsta blago poskoče
3 – Prsti se umire na prstu ili nosu.
4 – Vrhom kažiprsta se nežno tapka vrh prsta ili nosa.
Ovo je igra za bebe/najmljađu decu i njihove roditelje. Roditelj vodi igru – pevuši i svojim kažiprstom i srednjim prstom hoda po dečijoj ruci. Vremenom, kako dete raste, ono može poželeti da se priključi recitovanju i pravljenju pokreta prstima. Ovakva aktivnost učestvuje u emotivno povezivanju i zbližavanju deteta i odrasle osobu, dete prima brižnost, ljubav kroz interakciju i dodir, razvija se bliskost. Igra se igra nežno, lagano i tiho.
Tišina
Tiho je more kad nema bure, (1)
tihi su koraci kada ne žure, (2)
tiho je lišće kada ne šušti, (3)
tiha je kiša kada ne pljušti, (4)
al’ najtiša ipak, tiša no išta, (5)
uvek je, jasno, sama tišina. (6)
1 – Obe šake se lagano kreću gore dole, one su talasi.
2 – kažiprst i srednji prst su noge, lagano se “hoda” na jagodicama prstiju.
3 – šake su lišće koje vetar nosi, u vazduhu ili na zemlji.
4 – vrhovi prstiju su kapljice kiše koje padaju, kao da se lagano kucka po pisaćoj mašini.
5 – dlanovi se kreću jedan ka drugom i sastaju se u visini usta, u položaju kao za molitvu.
6 – svi prsti se skupljaju u pesnicu, osim kažiprsta, koji ostaje na usnama (znak za tišinu), priča se sve tiše do šapata.
Ovo je igra za decu predškolskog uzrasta. I ovde roditelj ima inicijativu i kreće sa izgovaranjem reči, a deca se priključuju. Tekst se izgovara tiho i lagano, može cela da se ispriča u polu šapatu. Ova igra se pokazala jako efikasna kada želimo da “smirimo strasti”, da iz bučne aktivnosti pređemo u neku mirniju, da umirimo decu i pripremimo ih za spavanje.
Šta imaš u svojoj kućici?
Gradim, gradim kućicu,
Šake u pesnici se stavljaju jedna na drugu
Ciglicu po ciglicu,
Ređaju se pesnica na pesnicu, odozdo na gore, kao da se ređaju cigle,
Moja topla ručica,
Ispruže se šake sa dlanovima na gore
Postal je kućica.
Dlanovi se zatvore, tako da oblikuju gnezdo ili loptu.
Šta imaš u svojoj kućici?
Osoba koja vodi aktivnost pita ko šta ima u svojoj kućici. Svi odgovaraju.
Deca obožavaju ovu igru!. Pored toga što je zabavna, razvija maštovitost i kreativnost. Takođe, razvija socijalnu ineligenciju – deca dele svoju priču, strah, želju, san, objašnjavajući šta imaju u kućici. Svaki put se nešto drugo nađe u kućici, iznenadićete se koliko bajkovitih odgovora možete čuti. Pored toga, ova aktivnost je dobra za čekanje u redovima, vožnju autobusom ili neku treću aktivnost kako bismo preduhitrili da dete postane nestrpljivo ili nervozno.
Želimo vam da uživate u zajedničkoj igri, pevanju, pokretima, maštanju i kvalitetno provedenom porodičnom vremenu!