BASNE SU BITNIJE NEGO ŠTO MISLIMO!
BASNE
Svi znamo da su basne kratke priče napisane alegoričnim stilom, ali ono što ih najviše čini posebnim, jeste činjenica da svaka basna u sebi sadrži jako bitne životne lekcije. Glavne uloge, u basnama, čine raznolike životinje , kojima pisac pored karakteristika koje životinja sama po sebi nosi, pridodaje karakteristike i osobine ljudi.
Takođe, jedna od mnogih zanimljivosti o basnama jeste da postoje još od antičkog doba gde ih je stvorio Ezop. Veruje se, da su njegove basne napisane sa ciljem da nauče decu o životu, i kako u njemu ispravno postupati. Obzirom da ne postoje zapisani podaci, i dovoljno dokaza o njegovom životu, neki naučnici sumnjaju u njegovo postojanje. Ali, postojao ili ne, ono što je sigurno je da i dan danas, sve te basne pozitivno utiču na rast i razvitak dece širom sveta.
Bitno je pomenuti da su basne najčešće napisane u stihovima ili prozi, naravno, sa jasno naglašenom porukom. Postoje različiti tipovi basni, ali najpoznatije su basne za decu koje se najviše bave ljudskim vrlinama, ali isto tako i manama.
Koje osobine određene životinje predstavljaju? 1. Pas: dobrota, vernost i iskrenost 2. Zec: strah – plašljivost 3. Lisica: lukavost 4. Vuk: agresivnost i napadnost 5. Golub: mir 6. Crv: upornost i izdržljivost 7. Ovan: tvrdoglavost 8. Medved: tupavost 9. Lav: snagu i samoljublje 10. Jagnje: naivnost i neiskvarenost
Uživajte u jednoj od poznatijih basni:
„Lisica i Gavran“
“Gavran je negde pronašao veliki komad ukusnog sira. Radujući se obilnom ručku koji ga je čekao, gavran je sleteo na jednu granu u šumi, sa komadom sira u kljunu. U blizini se našla lukava lija, kojoj se odmah dopao veliki komad sira, pa je poželela i sama da ga pojede. Ona priđe drvetu, pa poče da hvali gavrana. Mili bože, krasne li ptičice! Kako imaš lepo perje!
Kako sjajne oči i kako divan kljun!
Da još imaš i lep glas, na svetu ne bi bilo lepše ptice od tebe! – reče lija.
Gavran je odmah poverovao ovom laskanju, verujući da lisica govori istinu.
Stoga mu ne bi bilo milo da lisica pomisli kako nema lep glas, pa odmah otvori kljun kako bi “zapevao”.
Kako je graknuo, tako mu komad sira ispade iz kljuna, pravo pred lisicu, koja je to i čekala.
E moj gavrančiću, svega imaš, ali pameti nikako! – podsmehnu se lisica gladnom gavranu dok je odlazila u šumu sa njegovim ručkom.”